Ala gušta po lipome danu otići u šetnju i to na Kozjak. Put iznad groblja u Sućurcu je popravljen i uredan, nisan iša na planinarski. Ostavija san auto negdi po sredini i uputija se stazom u Kaočine gaj. Prije lovačke kučice ima jedan putić s gornje strane koji vodi kroz Kaočine gaj. U zadnje ga se vrime često spominje a nisan ni zna da postoji. Što san više zalazija u gaj to je pogled bija sve lipši. Ka na dlanu vide se otoci, Mosor, Kaštela. A i stine na vrhu Kozjaka nisu više samo stine. Iz njih raste od cvića do stabala, šta se ne bi reklo kad ga gledaš iz 37-me ili sa rive. Marjan splitski nije ni do kolina. I sad mi je drago šta nisan iša leć posli ručka ili gleda tv...
