Prije nekih dvadesetak dana poštar mi je donio nikom dragu plavu kuvertu. Odma sam se pita šta je sad došlo na red, šta sad triba platit... Već sam u glavi počeja konstruirat priču, kako ću se izvuć, ako je neka opemena, prekoračenje.... A kad ono - Poziv za sud! Hmmm.... možda san ono u Solinu prije nekih godinu i po dana vozija brzo te da je to došlo na tapet. Na sud u Sućurac sam mora doć ujutro u 9 sati. Kako uteć s posla? Taj problem nikom ne pada na pamet. Sve ustanove, ili bar većina njih radi samo ujutro. Policija, sudovi i druge važne institucije u koje, kad ti 'zapne' moraš otić. Šta bi bija problem da policija ili sud radi 2 dana popodne? Ništa. 
Kako je uvik teško uzest i potrošit dan godišnjega, kažen ja šefu da moran nešto hitno izać i da sam za po ure nazad… Trć u auto i na općinu. Ulazim na treći kat gdje su prekršajni sudci i već se vatan za glavu. Gužva.
Čekan ja, čekan, gledam na sat i vrtin se okolo… Svaki čas neko uđe pa izađe. Kad izađe ili vrti glavom i muči ili pusto zahvaljuje dok zatvara vrata. Odma znaš kako je proša. Bidni ljudi, velike kazne a male plaće...
Nakon više o po ure od zakazanog termina, ulazin u valjda, sudnicu i sidnen. Nervozan kako ću okasnit na posal, a već jesam, brzo minjan razmišljanje…
- Ime oca, matere, dida, babe počme sudac rešetat... Meni se po glavi vrti šta sam napravija, je li brzina, alkohol ili šta drugo. Kako me sudac nešto pita, ja gledan pita li mene ili onu cura šta tipka.
Padne mi na pamet, naivno, preuzest inicijativu. - O čemu se radi, pitam. Kao od šponde dobijem odgovor - Čekaj, čekaj, polako doć će i na to red.
Jesam li prekršajno kažnjavan, pita me sudac. Kako je pita i kako je zvučalo, ka da me pita jesam li koga ubija. Zbunjen, ne znam, odgovaram - Napisa mi je policajac dva-tri puta kaznu. Znači jesi, 'ladno kaže sudac.
Tereti Vas se za… počme sudac sa obrazlaganjem… I brzo shvatim, nisam se veza prije nekih godinu dana, samo se nisam odma sitija di. Uf, bilo mi puno dat 500 Kn, a neš ti napisat žalbu da mi je rame ispalo i da zato nisan zatega pojas prometne nevinosti.
Jeste li napravili taj prekršaj - pita sutkinja. Ja iskreno, bez namjere za nekim muljanjem potvrdim - Ako tako piše... vjerojatno jesan.
Nakon 10 sekundi i još jedne istipkane rečenice kaže sudac gledajući u nešto sa strane - Spremite stolicu i možete ići.
Opet ja gledam kome on to, nije sigurno curi šta tipka, neće nju potirat. Nema kome nego meni. Zahvalim se, ne znam na čemu i odem.
Trći u auto i na posal. Izgubija sam uru i po vrimena. Za šta? Sad će me još oderat duplo. Još sam se izmaltretira, uteka sa posla, gledali su me ka zločinca…
U svemu tome najviše me razočara taj odnos prema ljudima. Kad sam uša u općinu, hladan pogled portira, a kod suca moga mi je netko reći dobar dan. Mogli su mi se slučajno i izvinit šta sam čeka bez potribe. Kad mi je sudac nešto govori, moga je bar gledat prema meni, ako ne u oči…
Drugi put ću platit kaznu pa makar se zadužija, samo da ne moran ispadat zločinac…
S druge strane, razumin i sudca, svašta vidi, ima posla sa svakim… A opet, kad dođemo na sud, da nas dočeka 'med i mliko' svako malo se ne bi veza…
