Petak je. Kraj radnog tjedna i početak vikenda. Vikenda kojeg svi s nestrpljenjem očekujemo da se malo odmorimo a i umorimo. Ali di za vikend. I tako se svaki petak postavlja uvik isto pitanje: šta večeras? I malo pomalo skupi se ekipa u jednom od mnogobrojnih kafića u selu, pa jedno pivo, pa drugo pivo, pa „nekoliko“ piva i kako večer odmiče normalni slijed događanja je da se sasvim spontano nađemo na šanku. Ima bit da je za šankom najbolje provest večer jer ma koliko mi šutili o tome, nema šanka do šanka. I tako ekipa za šankom zatvori jedan kafić, pa se pribacimo u drugi di se isto sasvim slučajno nađemo za šankom jer ipak smo naviknuti nasloniti lakat na tvrdo drvo. Pa još 
nekoliko pivica-ali onih malih, twist off-ova, da budemo uredni jer ipak neko triba vozit put Splita jer Kaštila su zaspala posli jedan iza ponoći. Ura na zidu polako se bliži jedinici i već se pregovora šta dalje. Ipak je rano ić doma jer starci bi se začudili kad bi tako rano došli. Pao je dogovor i krećemo za Split.
Svi u jedno auto, koliko nas ima i nema, ludilo atmosfera, piči TBF u 90% slučajeva i prva stanica za stajanje je pumpa. A onda obavit mali šoping jer ne valja ić put Splita a imat suva usta. Dolazimo u Split, „uredno“ se parkiramo i ostatak večeri, opet do zatvaranja provodimo ne za šankom al u blizini. Al takav je život nas intelektualaca!!! Normalana smo mi mladež, barem se nadamo.
Ako smo imali sriće došli smo doma prije zore, tiho se ušuljali u krevet i zaspali. Sutra je subota. Valja se ustat oko neke ure i otić popit kavu i prepričavat šta se sve dogodilo. Pogledat slike, malo se ismijat i postavit konstataciju: stvarno nismo normalni! Popodne provodim pribacujuć se s kauča na kreveta i tako non-stop a materi kažem da mi skuva juvu za ručak jer sam je se stvarno zaželila, a pritom ne računam da je dan prije bila za ručak. Jadni naši roditelji.!
I tako se opet bliži večer i još jedan izlazak. Ipak je subota. A ko može subotom ostat doma? Lagano se spustimo do sela, opet isti kafići, ista ekipa, samo ako je petak bija dobar sve u manjim količinama. Jer nekako me danas muči želudac, stvarno ne znam šta mu je!!!!!! Ostatak večeri vam ne smim otkrit, jer neke stvari triba primučat. Neko će se pripoznat u ovome. Ma da!!!
I tako proša je još jedan petak, još jedna subota a u nedilju ne radimo ništa. Nedilja je rezervirana za kavu. U vrlo kratkom roku popune se svi štekati i lagano se pijucka kava jer triba uvatit još ovo malo sunca. Prepričava se di ko bija, šta radija, koliko je platija kuna, nove teorije turizma i baluna... Ocjenjujemo vikend i proglašavamo ga uspješnim i konstatiramo da su vikendi stvarno prekratki a radni tjedan stvarno predug. S tugom napuštamo selo i komentirmo: sutra je f..... ponediljak. Al doće i drugi petak....!
Onda,kako priživit vikend u Kaštilim? Lako.... Vrlo lako.
Za Portal grada Kaštela MayaMaya
