Razgovarali smo s Ivanom Perišinom, dobitnikom 3. mjesta za najbolji OPG.
Obitelj Perišin iz Kaštel Kambelovca ima jako dugu tradiciju bavljenja poljoprivredom, još od davne 1491. godine. U novije vrijeme OPG je pokrenuo Vlado Perišin, a trenutno ga vodi sin Ivan koji je nakon smrti oca nastavio njegovim stopama, uz veliku ljubav za vinogradarstvo i maslinarstvo.
Ivan Perišin je po struci fitofarmaceut. Sa svojih 27 godina osvojio je nagradu "Zlata vrijedan" i to 3. mjesto za najbolji OPG u 2025. godini te se prisjetio se teških trenutaka gubitka oca.
- Otac se razbolija 2022., i sve je manje i manje radija, tako da je preuzimanje poslova išlo postupno. Posli kad više nije moga raditi pomagao mi je sa savjetima, jer da nije bilo njih ja bi se izgubija u ovome svemu. Bavim se isključivo OPG-om, nemam nikakvu dopunsku djelatnost.
Težak posao
- Sami ulazak u poljoprivrednu proizvodnju je težak, za pripremu zemlje i investiranje nasada. 2011. godine otac je posadija 200 stabala maslina sorti: oblice, mastrinke, levantinke i leccino, jer je za početak to lakše raditi.
Prije 15 godina smo podigli vinograd s našim autohtonim sortama crljenak, plavac, plavac mali i dobričić od crnog grožđa, a od bilog maraštinu i pošip i to na padinama Kozjaka. Na visini od nekih 350-400 metar nadmorske visine gdje je jako strmo, ali ima puno sunca i grožđe dobije puno šećera, pa nije problem postići izvrsnost vina. S našim sortama možemo ponudit nešto drugačije, to je neko moje razmišljanje, a i otac bi govorija za ove koji imaju neke internacionalne sorte:
- " A šta će to nama ".
Malo je teže obraditi zemlju na toj strmini jer je razmak u redovima 1,50-1,60 metara, a za svaku vlaku se treba spuštat niz strmu rampu. Mi štujemo tradicionalnu obradu tla tako da imam i konja Pirga koji ima 400 kilograma, mala je to beštijica pa bi orali plugom. Tu se jedino manji motokultivator može koristiti zbog nagiba.
Svi kaštelanski vinari su mi čestitali, među nama nema zavisti
Za komentar o osvojenom 3. mjestu za najbolji OPG u 2025. godini, Ivan je kazao:
- Na natjecanje se nisam prijavio sam, prijavila me savjetodavna služba. Kada sam dobio nagradu svi vinari u Kaštelima su mi čestitali, njih 11-12. Između nas nema nikakve zavisti ni jala, mi se držimo skupa. Pomažemo jedni drugima u svemu, iako su oni 55-65 godina stari, a ja puno mlađi. Upozna sam ih preko mog oca, koga su svi poštivali.
Bitna stvar za nas počela je pojavom crljenka. Svi smo se počeli malo ozbiljnije baviti vinom, više nema loših vina i svi smo razinom kvalitete jednaki. Radimo sve bolja i bolja vina, pogotovo mislim na vrhunska crna vina po kojima smo, tu u regiji, najbolji. Ne možemo razmišljati o nekoj velikoj proizvodnji. Ovo šta radimo je neki boutique stil, s malim količinama za restorane i velikom izvrsnosti. Grad Kaštela nam uvijek pomaže otkupom od nas, pa se od tih sredstava može kupiti neka nova preša ili sustav za hlađenje.
U nekim mojim daljnjim planiranjima, obzirom da imam premalu konobu, planiram izgradnju novog objekta gdje bi bilo sve na jednom mjestu skladište, vinarija i kušaona. To bi mi olakšalo svakodnevne poslove. Trenutno sam još u fazi dobivanja papira.
Više grožđa manje šećera, elegantnija vina
- Što se tiče berbe grožđa, obzirom na to da je prošla godina bila dosta sušna i vruća prošle god smo imali 50-60% manje grožđa. Ove godine je kiša pala taman kad je tribalo, grožđe je zdravije, ali nisu baš šećeri na razini prošlogodišnjih, tako da neće biti možda ovih nekih vina na koja su ljudi ovde navikli, na 16,5% alkohola, ona jaka robusna vina. Malo će bit elegantnija, ali biće lipih vina. Mogu reć za nas, ovde u Kaštelima je bila lipa intrada - zaključuje Ivan.
Foto: Ivana Topić
